MATEMATIČKO – FIZIČKI LIST BR 4 1959 – 1960.

scan0001
http://www.4shared.com/get/wiIjMXmbce/Matematiko_-_Fiziki_list_br_4_.html

Објављено под Matematičko - fizički list | Оставите коментар

10 ИНТЕРЕСАНТНИХ ЧИЊЕНИЦА О УНИВЕРЗУМУ

1
1. Центар Универзума
Не постоји таква ствар као што је центар Универзума. Пошто се Универзум шири, његов центар је свуда. Као што свако може рећи за своју симпатију да му је центар Универзума.

2
2. Удаљавање
Галаксије „беже“ једне од других. Постоји само одређена количина објеката у Универзуму, које можемо видети, јер што су објекти даље од нас, то се они брже удаљавају од нама ближих објеката. Тако неке галаксије у Универзуму више не можемо видети, јер се Универзум шири тако брзо, да светлости са тих галаксија више не може стићи до нас.

3
3. Квазари
Најсјајнији, најсветлији, објекти у Универзуму су Квазари. Квазар 3С273 је толиког сјаја, да би на удаљености од 33 светлосне године од нас, био готово сјајнији од нашег Сунца.

4
strong>4. Пулсари
Пулсари су брзо ротирајуће неутронске звезде, изузетно велике густине (у поређењу са нашим Сунцем имају много већу масу) и можемо их замислити као небеске светионике. Најбрже ротирајући пулсар који је до сада откривен је PSRJ1748 – 2446. Његово ротирање је 716 обрта око сопствене осе ротације у једној секунди. Дакле, на овој звезди доживећете рађање 716 нових дана у једној секунди. Ту заиста брзо протиче „живот“.

5
5. J1407b
Ова егзопланета личи на наш Сатурн, али је већа, гушћа и са прстеновима много већим од Сатурнових, скоро 200 пута. Ако би заменили Сатурнове прстенове, прстеновима ове планете у Сунчевом систему, они би били видљиви на ноћном небу много боље него што је видљивост Месеца.

6
6. HD 188753
Овај систем од три звезде, удаљен око 149 светлосних година од нас, је у сазвежђу Лабуд. Живот на планети оваквог система био би праћен изузетним изласцима и заласцима Сунца. И да, уз нас би „плесале“ и три сенке.

7
7. Црне рупе
Истраживања су показала да у галаксији NGC 1277 орбитира најмасивнија црна рупа која је до сада пронађена. Процене о маси овог објекта се крећу од 5% до 14% масе целокупне галаксије. Када би ову Црну рупу поставили на место Сунца, њена крајња ивица би се протезала до растојања три пута већег него што је растојање Плутона од Сунца.

8
8. Земља без Сунца.
И када би Сунце изненада нестало, на Земљи би и даље неке животне форме остале заштићене. У периоду од 30000 година одлутали би кроз галаксију на удаљеност од једне светлосне године. Ко зна, можда би на том путу пронашли нову звезду око које би почело кружење Земње и процес еволуције би могао поново отпочети.

9
9. Велики зид Херкулес – Короне Бореалис
Теорија каже да је ово највећа структура у видљивом универзуму. Толико је удаљена да је њена „шетња“ брзином светлости до нас отпочела још приликом настанка Универтума, а до нас је стигла управо у почетку формирања нашег Сунца, пре 5 до 6 милиојарди година.

10
10. Универзум
Нико стварно не зна колики је заиста Универзум, има ли крај или не, има ли и других Универзума или не. Оно што знамо је колико брзо светлост путује и да би јој требало таквом брзином 46,5 милијарди година да дође до границе Универзума. Велика удаљеност, зар не?

Извор: http://www.physics-astronomy.com/2015/10/10-interesting-facts-about-universe.html

Објављено под 4. разред, АСТРОНОМИЈА | Оставите коментар

НАЈЕКСТРЕМНИЈЕ ПОЈАВЕ У СУНЧЕВОМ СИСТЕМУ

Сунчев систем

1. ЖЕСТИНА НА ПОВРШИНИ ВЕНЕРЕ
071127-venus-surface-02
Венера је друга планете по удаљености од Сунца у Сунчевом систему. Опасна замка ове планете је густа, отровна, врела атмосфера, настала ефектом стаклене баште, који је почео да се појављује и на Земљи. Као последица овог ефекта на површини Венере је температура 465 степени целзијуса.

2. ДИВЉА ТЕМПЕРАТУРНА ЉУЉАШКА НА МЕРКУРУ
Mercury_Globe-MESSENGER_mosaic_centered_at_0degN-0degE
Као планета најближа Сунцу, Меркур може достићи дневну температуру од 450 степени целзијуса. Али пошто нема атмосферу која би задржала топлоту, ноћу температура пада на -170 степени целзијуса. Ово је највећа температурна разлика у Сунчевом систему.

3. УСПОНИ И ПАДОВИ НА МАРСУ
olympus-mons3
Црвена планета је место и за највишу планину и за најдубљу и најдужу долину у Сунчевом систему. Олимпус монс (Olympus Mons)је висок ок 27 километара. што је око 3 пута већа висина од Монт Евереста, док је долина Маринерис (Valles Marineris) дубока од 8 до 10 километара и дугачка је близу 4000 километара. То одговара ширини Аустралије или удаљености од Филаделфије до Сан Дијега.

4. ЧУДНИ НАГИБ УРАНА
c7d8aade1041721e1f6f4dfaa45d8e43
За разлику од других планета, Уран ротира око осе ротације која је јако нагнута да скоро лежи у хоризонталној равни. Такво ротирање је попут котрљања. Сматра се да је то последица судара са планетом величине Земље, одмах након што се Уран формирао.

5. ВЕТРОВИ НА НЕПТУНУ
neptune-voyager-2
На Нептуну се јављају ветрови чија је брзина преко 1500 километара на час. Остаје мистерија одакле ови најбржи планетарни ветрови добијају погонску енергију. Јер, Нептун је далеко од Сунца, понекад даљи и од Плутона, а има релативно малу унутрашњу топлоту.

6. САТУРНОВИ ПРСТЕНОВИ
p4610_rings
Сатурн је најпознатији по својим спектакуларни прстеновима. Један, преслаб да се види са Земље, откривен је тек 2009. године и има пречник 200 пута већи од пречника планете. У простор тог прстена могле би стати милијарду планета величине Земље.

7. ОЛУЈЕ НА МАРСУ
theduststorm2
Олује прашине на Марсу, највеће у Сунчевом систему, у стању су да прикирију површину целе планете и могу трајати месецима. Ове олује нарастају до тако великих размера јер честице прашине апсорбују светлост и загревају атмосферу Марса у близини његове површине. Стварају се џепови који омогућују проток топлог ваздуха ка хладнијим просторима, стварајући ветрове. Јаки ветрови подижу велику прашину изнад површине, што додатно загрева атмосферу, чиме се ствара нови циклус јачања ветра и подизања веће прашине.

8. САТУРНОВ ХЕКСАГОН
Saturn-Hexagon-Cassini-with-Earth
Сатурн јесте најпознатији по својим спектакуларним прстеновима, али прстенове имају и неке друге планете, Јупитер, Уран, Нептун. Међутим, џиновски шестоугао који кружи на северном полу Сатурна, није нигде више виђен у Сунчевом систему. У њега могу стати потпуно 4 планете Земље. Претпоставка је да овај хексагон (шестоугао) настаје узајамним таласним деловањем различитих делова атмосфере Сатурна.

9. ВЕЛИКА ЦРВЕНА ПЕГА НА ЈУПИТЕРУ

converted PNM file

converted PNM file


Најуочљивија карактеристика на површини Јупитера је велика црвена пега, која представља олују, која непрекидно траје 300 година. Најшири део пеге одговара ширини 3 планете Земље.

10. ВАЗДУХ НА ЗЕМЉИ
Atmosphere
Нигде у Сунчевом систему нећемо наићи на атмосферу испуњену слободним кисеоником, што се показало да је од виталне важности за још једну јединствену карактеристику планете Земље, а то смо ми, људи.

Објављено под 4. разред, АСТРОНОМИЈА | Оставите коментар

ПОРЕЂЕЊЕ НАЈВЕЋИХ ОБЈЕКАТА У НАШЕМ СВЕМИРУ

ЕВО КОЛИКИ СУ ЗАИСТА НАШИ ГРАДОВИ
Лос Анђелес нам изгледа као, релативно, велики град. По величини то је други граду САД. Његова површина обухвата 1300 квадратних километара, а око 4 милиона људи га назива својим градом. Међутим, ЛА је патуљак у поређењу са најмањим објектима у Сунчевом систему. Недавно, по први пут, човечанство је, на кратко, спустило сонду на комету познату под именом 67P/Churyumov-Gerasimenko или краће 67Р. Фотографија испшод текста приказује комету у поређењу са великим зградама у центру ЛА. Као што се види, град је прилично мален у поређењу са кометом.
comet-earth-comparison
ОВО ЈЕ НАШ ДОМ
Свакоме од нас, наша планета изгледа као прилично велико место. На Екватору, обим Земље 40075 километара. На њој је, за сада, једини познат живот у свемиру, који се приказује кроз 8,7 милиона животних врста (милион више, мање), а дом је и за 7 милијарди људи.
Earth_Western_Hemisphere
А КОЛИКА ЈЕ НАША ПЛАНЕТА СТВАРНО
На доњој фотографији се види Јупитерова велика црвена пега. Настала је као регион у којем се дешавају огромне олује већ стотинама година. Њена дужина је 20000 километара, а ширина 12000 километара. Оваква олуја могла би одувати две до три планете попут наше. А у целокупну запремину Јупитера могло би се сместити 1300 планета попут наше Земље.
293170_570968563839_1865901436_n
ЕВО НАШЕ ПЛАНЕТЕ У ПОРЕЂЕЊУ СА НАШОМ ЗВЕДОМ СУНЦЕМ
Ерупције које се јављају спорадично са површине Сунца, за нас су застрашујући догађаји. Називамо их сунчевим олујама у којима се ослобађа енергија која одговара енергији 100 мега тона водоничних бомби. То јасно показује слика испод. А видимо и како изгледа наша планета у поређењу са овом сунчевом бакљом. Срећом, овако избачен материјал се расипа путем сунчевог ветра по Сунчевом систему и ми не долазимо директно са њим у додир. (штит нас земљино магнетно поље).
earth-compared-to-sun
СФЕРНИ ПРОСТОР УТИЦАЈА НАШЕГ СУНЦА
Сунце заиста има велику моћ. У стању је да утиче на предмете удаљене и више од једне светлосне године. Земља је од Сунца удаљена око 152 милиона километара, док је Ортов облак, један од крајњих објеката на које Сунце може утицати, удаљен невероватних 7,4 милијарде километара од Сунца. Неки научници верују да је зона утицаја Сунца негде на половини пута до нама најближе звезде после Сунца, Проксима Кентауре, а која је удаљена 4,3 светлосне године од Сунца.
oort-cloud-nasa-e1424276825581
ЕВО НАШЕГ СУНЦА У ПОРЕЂЕЊУ СА ЈЕДНОМ ОД НАЈВЕЋИХ ПОЗНАТИХ ЗВЕЗДА VY CANIS MAJORIS
VY CANIS MAJORIS је највећа звезда у нашој галаксији. Када је први пут откривена, пре 200 година, веровало се да су то две звезде, које круже око заједничког центра масе, у такозваном бинарном систему. Ова звезда је толико велика да када би је поставили у центар Сунчевог система, њена ширина би излазила изван орбите Јупитера.
Author-Mysid
ОВО ЈЕ ЦРНА РУПА У ПОРЕЂЕЊУ СА СУНЧЕВИМ СИСТЕМОМ
ОЈ287 је једна од највећих црних рупа у свемиру. Када би је поставили у центар нашег Сунчевог система, њен хоризонт догађаја би прогутао скоро све што је сфера утицаја Сунца. Њена маса је процењена на 18 милијарди сунчевих маса и она лута, попут гладног предатора, кроз свемир.
largest-black-hole-in-universe
ЕВО ЈОШ ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ВЕЛИЧИНУ ЦРНИХ РУПА

НАЈВЕЋА ПРОНАЂЕНА ГАЛАКСИЈА У ПОРЕЂЕЊУ СА МЛЕЧНИМ ПУТЕМ
На доњој слици је IC1101, најцећа појединачан галаксија икад пронађена у свемиру. Од нас је удаљена милијарду светлосних година. А колико је велика? Ова галаксија се простире на око 2 милиона светлосних година од свог језгра и у себи садржи око 100 милијарди звезда. Она је огромна у поређењу са Млечним путем који у пречнику има 100 хиљада светлосних година. Када би наша галаксија заменила место са овим супер џином, биле би прогутане галаксије Мали и Велики Магеланов облак и Андромеда, као и целокупни простор између њих. Запањујуће.
ic11011
ОВО ЈЕ ДО САДА ПОЗНАТ СВЕМИР
Ово је, отприлике све. Све што у овом тренутку можемо посматрати. Оно што се види на доњој слици је мапа свих познатих галаксија и суперјата у „видљивом“ универзуму. Празнине између њих су региони простора у кејем недостају звезде, галаксије и звездана јата.
observable-universe
ОВО ЈЕ УКУПНА ВЕЛИЧИНА УНИВЕРЗУМА (?)
Забуна може настати када се спозна да је величина универзума у светлосним годинама много већа од његове старости у светлосним годинама(око 13,8 милијарди светлосних година). Почетно инфлаторно (супер брзо) ширење универзума је било веће од брзине светлости и то је допринело да се по садашњим проценама, универзум простире до запањујуће величине од 93 милијарде светлосних година.
Vision-of-the-Observable-Universe-e1420559669915
ИЗВОР http://www.fromquarkstoquasars.com/size-comparisons-of-the-largest-objects-in-the-known-universe/

Објављено под 4. разред, АСТРОНОМИЈА | Оставите коментар

ЗАШТО ЈЕ ПРЕЧНИК УНИВЕЗУМА (МЕРЕНО У СВЕТЛОСНИМ ГОДИНАМА) ЗНАТНО ВЕЋИ ОД ЊЕГОВЕ СТАРОСТИ?

Брзина светлости је једна од најважнијих величина којом описујемо природу. Користимо је на много начина: при мерењу растојања, у комуникацији међупланетарних летилица и као константну величину у многим математичким прорачунима. Забуна наступа када узмемо у обзир да је старост Унивезума око 13,8 милијарди година, а његова величина због сталног убрзаног ширења, достиже много већу вредност од, „чудовишних“, 93 милијарде светлосних година (то нам је тренутно доступни Свемир). Како је то могуће?

Сер Исак Њутн је несумњиво један од највећих умова који је постојао. Између осталог, био је први који је успео да схвати суштину светлости. наиме, први је успео да покаже како је могуће светлост раставити на саставне делове и такву структуру објаснити.

Light-Dispersion-Through-a-Prism

Његова истраживања светлости су показала да је црно одсуство светлости, док је бела светлост, налик оној што нам долази са Сунца, комбинација свих боја. Разлажући овакву светлост, пропуштањем кроу призму, на саставне делове, било је могуће одредити и температуру сваког дела. Након Њутна, Кристијан Доплер открива, такозвани, Доплеров ефекат. Њиме је могуће објаснити зашто неки космички извори теже црвеном крају електромагнетног спектра (redshift), а други плавом крају.

Absorption-Lines-in-Spectra-of-Distant-Galaxies

Доплеров ефекат открива како се таласна дужина светлости мења у зависности од правца и смера кретања њеног извора. Тиме можемо утврдити да ли објекат који емитује зрачење (светлост), врши кретање ка нама или од нас. Ако се извор креће ка нама, таласне дужине се појављују у плавом делу, а ако се удаљава, у црвеном делу спектра електромагнетног зрачења. Посматрања су показала да скоро све галаксије емитују светлост чије се таласне дужине померају ка црвеном крају, што значи да се оне удаљавају од нас. Од неких које се понашају другачије, најближа нам је Андромеда, због чега се у будућности очекује њен „судар“ са нашом галаксијом Млечни пут. Све то је довело да закључка да се Унивезум шири убрзано. Показало се да што је галаксија удаљенија од нас то се она брже удаљава од нас. Три пута удаљеније галаксије се три пута брже удаљавају од нас. Да ли те галаксије прелазе при кретању брзину светлости у вакууму иако је то највећа могућа брзина?

Треба напоменути да постоји граница Унивезума до које га ми можемо видети, а да је стварно ширење много даље од те границе. Унутар те границе је „Видљиви Свемир“. У њему се налазе: 10 милиона супергалактичких јата, 25 милијарди галактичких група, 350 милијарди великих галаксија, 7 милијарда милијарди патуљастих галаскија и 30 хиљада милијарда милијарди звезда. (3 × 10²²). Када би се оволики број објеката „ушушкао“ у 13,8 милијарди светлосних година просторвремена, свемир бо изгледао врло лепо упакован. Међутим, једна од највећих заблуда је да би његова величина требала да буде једнака његовој старости у годинама. Ако је Свемир настао након Великог праска, пре 13,8 милијарди година, он се у почетку ширио брзином већом од брзине светлости. Овај период еволуције Универзума називамо инфлација и њиме се објашњава много већа величина Свемира од његове старости.

Модел инфлације, часопис Nature

Универзум је извршио прелаз од од бескрајно густог и топлог стања, Великим праском, у огроман простор који врви од честица попут протона и неутрона. Након тога, почетна инфлација нестаје а ширење се успорава. Материјални објекти се ослобађају привлачне чељусти тамне енергије. Ако претпоставимо да ће се ширење наставити без успоравања, хоризонт нама видљивог Свемира ће се смањивати, све до док се не успоставе таква растојања која ће онемгућити светлост да дође до нас са било које друге галаксије у Свемиру. Многи објекти које тренутно видимо у прошлости су нам били много ближи. Највише удаљене галаксије су и најстарије у Свемиру. Неке од ових галаксија данас више и не постоје или се налазе у неком, сасвим другом кутку Унивезума.

Vision-of-the-Observable-Universe-e1420559669915

http://www.businessinsider.com/animated-scale-universe-atom-human-earth-galaxy-2015-9#ooid=JpMjRidzrV91DMzSO8bSnK_7bVSfKCdj

Извор: http://www.fromquarkstoquasars.com/how-can-the-diameter-of-the-universe-the-age/

Објављено под 4. разред, АСТРОНОМИЈА | Оставите коментар

ШРЕДИНГЕРОВА МАЧКА

Ервин Шредингер (1887–1961)
Шредингерова мачка
Да ли једна мачка истовремено може бити и жива и мртва, и како то објашњава квантна механика
Како би обjаснио неке краjње неочекиване експерименталне резултате, Ервин Шредингер (1887–1961), jедан од твораца квантне механике, обjавио jе 1926. године четири чланка коjи су дали огроман допринос теориjскоj физици, али и људском размишљању уопште. За своj рад награђен jе Нобеловом наградом.
Али, каква jе то Шредингерова мачка? Реч jе о тумачењу чувеног експеримента са дифракциjом електрона на два отвора у коме се показуjу невероватне особине квантних обjеката коjи се иначе описуjу Шредингеровом jедначином.
Наиме, оваj оглед показуjе да квантни обjекти истовремено могу бити у више различитих, такозваних пробабилистичких стања.
Кад неки талас наиђе на два отвора, он пролази кроз оба и на зиду са друге стране прави интерференциону слику. Тиме се показуjе да jе кроз отворе прошао талас, а слика на зиду jе збор два различита стања. За разлику од таласа, према људскоj интуициjи, честице не би смеле да пролазе кроз оба отвора и да на зиду иза њих ствараjу интерференциjу. Кад jедна честица прође кроз jедан отвор у jедном тренутку, њено стање се ни са чим не сабира. Кад прође кроз оба, стања се сабираjу. Постоjи вероватоћа од 50% да електрон прође кроз jедан, а 50% да прође кроз други отвор. Међутим, дифракциjа на два отвора показуjе да електрони заиста праве интерференциону слику. Као да истовремено пролазе кроз оба отвора. То значи да се сабираjу стања проласка кроз jедан и други отвор.
Да би се што боље разумела пробабилистичка природа квантног света, може се размотрити оглед са Шредингеровом мачком. У приказаноj вариjанти овог огледа, Гаjгеров броjач лови радиоактивне честице коjе се емитуjу са вероватноћом од 50%. То значи да ће се од сто случаjева, честица емитовати 50 пута, а 50 пута неће. Кад се честица емитуjе, Гаjгеров броjач се окине, после чега пада чекић и ломи бочицу са отровом. Тада мачка умире. Ако се не емитуjе честица, мачка остаjе жива. Међутим, као и код дифракциjе на два отвора, Шредингерова jедначина допушта и решења коjа су збир ова два различита случаjа. То значи да jе мачка истовремено и жива и мртва. Како jе то могуће?
По тумачењу коjе jе развила Копенхашка школа квантне механике, све зависи од тога шта се у огледу посматра. Кад год екпериментатор гледа, долази до такозваног колапса таласне функциjе у класично стање, па ће посматрач увек видети мачку или живу или мртву. Међутим, нека савремена тумачења квантне механике напросто прихватаjу ту ситуациjу у коjоj jе мачка истовремено и жива и мртва. Стварност се цепа на два мултиверзума – у jедном мултиверзуму jе мачка жива, у другом мртва.
Текст: М. Видић
204Schrodinger

2000px-Schrodingers_cat.svg

Објављено под 4. разред, ФИЗИКА | Оставите коментар

СТАНОВНИЦИ СУНЧЕВОГ СИСТЕМА

1

2

3

4

5

6
http://graphics.wsj.com/from-pluto-to-the-sun/

Објављено под 4. разред, АСТРОНОМИЈА | Оставите коментар