НАЈЕКСТРЕМНИЈЕ ПОЈАВЕ У СУНЧЕВОМ СИСТЕМУ

Сунчев систем

1. ЖЕСТИНА НА ПОВРШИНИ ВЕНЕРЕ
071127-venus-surface-02
Венера је друга планете по удаљености од Сунца у Сунчевом систему. Опасна замка ове планете је густа, отровна, врела атмосфера, настала ефектом стаклене баште, који је почео да се појављује и на Земљи. Као последица овог ефекта на површини Венере је температура 465 степени целзијуса.

2. ДИВЉА ТЕМПЕРАТУРНА ЉУЉАШКА НА МЕРКУРУ
Mercury_Globe-MESSENGER_mosaic_centered_at_0degN-0degE
Као планета најближа Сунцу, Меркур може достићи дневну температуру од 450 степени целзијуса. Али пошто нема атмосферу која би задржала топлоту, ноћу температура пада на -170 степени целзијуса. Ово је највећа температурна разлика у Сунчевом систему.

3. УСПОНИ И ПАДОВИ НА МАРСУ
olympus-mons3
Црвена планета је место и за највишу планину и за најдубљу и најдужу долину у Сунчевом систему. Олимпус монс (Olympus Mons)је висок ок 27 километара. што је око 3 пута већа висина од Монт Евереста, док је долина Маринерис (Valles Marineris) дубока од 8 до 10 километара и дугачка је близу 4000 километара. То одговара ширини Аустралије или удаљености од Филаделфије до Сан Дијега.

4. ЧУДНИ НАГИБ УРАНА
c7d8aade1041721e1f6f4dfaa45d8e43
За разлику од других планета, Уран ротира око осе ротације која је јако нагнута да скоро лежи у хоризонталној равни. Такво ротирање је попут котрљања. Сматра се да је то последица судара са планетом величине Земље, одмах након што се Уран формирао.

5. ВЕТРОВИ НА НЕПТУНУ
neptune-voyager-2
На Нептуну се јављају ветрови чија је брзина преко 1500 километара на час. Остаје мистерија одакле ови најбржи планетарни ветрови добијају погонску енергију. Јер, Нептун је далеко од Сунца, понекад даљи и од Плутона, а има релативно малу унутрашњу топлоту.

6. САТУРНОВИ ПРСТЕНОВИ
p4610_rings
Сатурн је најпознатији по својим спектакуларни прстеновима. Један, преслаб да се види са Земље, откривен је тек 2009. године и има пречник 200 пута већи од пречника планете. У простор тог прстена могле би стати милијарду планета величине Земље.

7. ОЛУЈЕ НА МАРСУ
theduststorm2
Олује прашине на Марсу, највеће у Сунчевом систему, у стању су да прикирију површину целе планете и могу трајати месецима. Ове олује нарастају до тако великих размера јер честице прашине апсорбују светлост и загревају атмосферу Марса у близини његове површине. Стварају се џепови који омогућују проток топлог ваздуха ка хладнијим просторима, стварајући ветрове. Јаки ветрови подижу велику прашину изнад површине, што додатно загрева атмосферу, чиме се ствара нови циклус јачања ветра и подизања веће прашине.

8. САТУРНОВ ХЕКСАГОН
Saturn-Hexagon-Cassini-with-Earth
Сатурн јесте најпознатији по својим спектакуларним прстеновима, али прстенове имају и неке друге планете, Јупитер, Уран, Нептун. Међутим, џиновски шестоугао који кружи на северном полу Сатурна, није нигде више виђен у Сунчевом систему. У њега могу стати потпуно 4 планете Земље. Претпоставка је да овај хексагон (шестоугао) настаје узајамним таласним деловањем различитих делова атмосфере Сатурна.

9. ВЕЛИКА ЦРВЕНА ПЕГА НА ЈУПИТЕРУ

converted PNM file

converted PNM file


Најуочљивија карактеристика на површини Јупитера је велика црвена пега, која представља олују, која непрекидно траје 300 година. Најшири део пеге одговара ширини 3 планете Земље.

10. ВАЗДУХ НА ЗЕМЉИ
Atmosphere
Нигде у Сунчевом систему нећемо наићи на атмосферу испуњену слободним кисеоником, што се показало да је од виталне важности за још једну јединствену карактеристику планете Земље, а то смо ми, људи.

Овај унос је објављен под 4. разред, АСТРОНОМИЈА. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s