ЗАШТО ЈЕ ПРЕЧНИК УНИВЕЗУМА (МЕРЕНО У СВЕТЛОСНИМ ГОДИНАМА) ЗНАТНО ВЕЋИ ОД ЊЕГОВЕ СТАРОСТИ?

Брзина светлости је једна од најважнијих величина којом описујемо природу. Користимо је на много начина: при мерењу растојања, у комуникацији међупланетарних летилица и као константну величину у многим математичким прорачунима. Забуна наступа када узмемо у обзир да је старост Унивезума око 13,8 милијарди година, а његова величина због сталног убрзаног ширења, достиже много већу вредност од, „чудовишних“, 93 милијарде светлосних година (то нам је тренутно доступни Свемир). Како је то могуће?

Сер Исак Њутн је несумњиво један од највећих умова који је постојао. Између осталог, био је први који је успео да схвати суштину светлости. наиме, први је успео да покаже како је могуће светлост раставити на саставне делове и такву структуру објаснити.

Light-Dispersion-Through-a-Prism

Његова истраживања светлости су показала да је црно одсуство светлости, док је бела светлост, налик оној што нам долази са Сунца, комбинација свих боја. Разлажући овакву светлост, пропуштањем кроу призму, на саставне делове, било је могуће одредити и температуру сваког дела. Након Њутна, Кристијан Доплер открива, такозвани, Доплеров ефекат. Њиме је могуће објаснити зашто неки космички извори теже црвеном крају електромагнетног спектра (redshift), а други плавом крају.

Absorption-Lines-in-Spectra-of-Distant-Galaxies

Доплеров ефекат открива како се таласна дужина светлости мења у зависности од правца и смера кретања њеног извора. Тиме можемо утврдити да ли објекат који емитује зрачење (светлост), врши кретање ка нама или од нас. Ако се извор креће ка нама, таласне дужине се појављују у плавом делу, а ако се удаљава, у црвеном делу спектра електромагнетног зрачења. Посматрања су показала да скоро све галаксије емитују светлост чије се таласне дужине померају ка црвеном крају, што значи да се оне удаљавају од нас. Од неких које се понашају другачије, најближа нам је Андромеда, због чега се у будућности очекује њен „судар“ са нашом галаксијом Млечни пут. Све то је довело да закључка да се Унивезум шири убрзано. Показало се да што је галаксија удаљенија од нас то се она брже удаљава од нас. Три пута удаљеније галаксије се три пута брже удаљавају од нас. Да ли те галаксије прелазе при кретању брзину светлости у вакууму иако је то највећа могућа брзина?

Треба напоменути да постоји граница Унивезума до које га ми можемо видети, а да је стварно ширење много даље од те границе. Унутар те границе је „Видљиви Свемир“. У њему се налазе: 10 милиона супергалактичких јата, 25 милијарди галактичких група, 350 милијарди великих галаксија, 7 милијарда милијарди патуљастих галаскија и 30 хиљада милијарда милијарди звезда. (3 × 10²²). Када би се оволики број објеката „ушушкао“ у 13,8 милијарди светлосних година просторвремена, свемир бо изгледао врло лепо упакован. Међутим, једна од највећих заблуда је да би његова величина требала да буде једнака његовој старости у годинама. Ако је Свемир настао након Великог праска, пре 13,8 милијарди година, он се у почетку ширио брзином већом од брзине светлости. Овај период еволуције Универзума називамо инфлација и њиме се објашњава много већа величина Свемира од његове старости.

Модел инфлације, часопис Nature

Универзум је извршио прелаз од од бескрајно густог и топлог стања, Великим праском, у огроман простор који врви од честица попут протона и неутрона. Након тога, почетна инфлација нестаје а ширење се успорава. Материјални објекти се ослобађају привлачне чељусти тамне енергије. Ако претпоставимо да ће се ширење наставити без успоравања, хоризонт нама видљивог Свемира ће се смањивати, све до док се не успоставе таква растојања која ће онемгућити светлост да дође до нас са било које друге галаксије у Свемиру. Многи објекти које тренутно видимо у прошлости су нам били много ближи. Највише удаљене галаксије су и најстарије у Свемиру. Неке од ових галаксија данас више и не постоје или се налазе у неком, сасвим другом кутку Унивезума.

Vision-of-the-Observable-Universe-e1420559669915

http://www.businessinsider.com/animated-scale-universe-atom-human-earth-galaxy-2015-9#ooid=JpMjRidzrV91DMzSO8bSnK_7bVSfKCdj

Извор: http://www.fromquarkstoquasars.com/how-can-the-diameter-of-the-universe-the-age/

Овај унос је објављен под 4. разред, АСТРОНОМИЈА. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s